SAŠA MILIVOJEV

Saša Milivojev - SVETSKI BOL Poznata glumica o poeziji Saše Milivojeva Saša Milivojev, pesnik - u zapanjujućem je raskoraku između svog anđoskog izgleda, neosporno vanzemaljske lepote, koja je u ovom svetu ružnih i duhom i telom, u kome su na ceni karakterne rugobe, i u kome ste ako plenite lepotom trn u oku mediokritetima, jer dalje od vaše lepote nisu u stanju da proniknu blokirani mržnjom, dakle u raskoraku sa svojim neospornim intelektom i senzibilitetom, i sposobnošću da sagleda svu surovost ovog sveta. Hrabro piše svoje pesme koje cepaju najpre njegovu dušu, a onda duše mislenih i nemoćnih da išta promene, jer su svakako manjina, u stalnoj opasnosti od zla koje preti da ih proždere. Ove pesme iz pera jedne čiste i hrabre duše, koja ne želi da se pomiiri sa nepravdama, pronikle su direkno iz dubine bola i nemoći da se išta promeni, ali njihova iskonska vrednost sazdana je u jednoj rečenici Alberta Ajnštajna, koja glasi: „Svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo, nego od oni

Profesor emeritus dr Rade Božović PROFESOR EMERITUS  DR RADE BOŽOVIĆ  O STIHOVIMA  „SVETSKOG BOLA“  SAŠE MILIVOJEVA Produženi i opominjući jecaj Saše Milivojeva nas uvek iznova tera na to da brižno razmišljamo o svetu u kome živimo. Ali svet je za pravog literatu previše malen, mora se planetrano ophoditi prema njemu. Ovi Sašini stihovi ne izlaze iz Panove frule, oni jecaju iz Rumijevog naja, vrsti itočnjačke svirale. Oni kao da nam ponovo govore opasnu uznemiravujuću Rumijevu, islamskog filosofa i pesnika, stih rečenicu: „Ne sedaj pod drvo sa onim koji te ne razume, sedaj samo s onima koji te poznaju i razumeju“. Sedaj samo pod voćke u punom cvatu, od sad.  Saša moj, teško je u ovim suvim, pustošnim vremenima biti pesnik. To je kao penjati se uz axis mundi , uz nevidljivi nebeski stub koji nema kraja. Nebo je visoko, a zemlja tvrda. Lako je popeti se uz drvenu banderu - tu su uzengije. Ali vredi, i može se, popeti uz pomoć univerzalnih misli i žestokih reči. Znam Saša, da si žarko žel

PROF. DR MILA ALEČKOVIĆ PROF. DR MILA ALEČKOVIĆ  O POEZIJI SAŠE MILIVOJEVA Da nisam i sama pesničko dete verovatno ne bih uočila talenat mladog čoveka koji živi daleko od svog rodnog grada, ali ne i od drevnog psihološkog arhetipa. Da li je Saša Milivojev pesnik od rođenja ili je to postao u daljini, uz ono što daljina sa sobom nosi kada se izoštre sva čula i saberu sve patnje, svejedno je. Milivojev je prosto pesnik u melanholičnoj pozadini stvaraoca koga čuvaju i jačaju njegovi stihovi. Milivojev zna da poezija odvodi u bezvremerje, u beskraj, u besmrtnost i bezimenost u kome smo dvojnici i provodnici Hristovih reči i zato u svojoj „Poruci posle smrti“ kaže: I ja sam umro, davno, a niko me nije žalio. Neko je slavio, dok sam mlad u krvi do kolena, na krstu u mukama, krvario. Niko za mnom nije zaplakao, kad su mi ekserima kosti o tisu zakivali, dželati su pevali, a ja se slatko smešio. U tom kratkom životu, u tom paklenom kotlu, u zarđalim raljama prosio sam ljubav pesmama, uzaludno.

Saša Milivojev, Саша Миливојев Saša Milivojev EMIR SAVREMENE POEZIJE SRPSKE KOD BRITANSKOG SVETIONIKA SVETSKI BOL   Naučni prikaz pesme - poeme  SVETSKI BOL . Uvod u poetiku Saše Milivojeva. Piše:  NACIONALNA ŠTETOČINA   25 .  Januar  2019. Svako vreme ima Istok svoj E MIR I NEMIR Saša Milivojev je u jeku zime koja se deli na 2018. i 2019. godinu, po administrativnom globalnom brojanju, iznedrio pesmu koja se zove „Svetski bol“. Naslovom je prizvala sećanja ne na Bajrona, već na Šelija, i zbog tih sećanja priču o emiru savremene poezije srpske smeštam ukraj britanskog svetionika. L ična karta  „ Svetskog bola “ Svetu ponuđena vrela, kao pesma, očito buduća poema Saše Milivojeva „Svetski bol“ sadržajem je književnošću opterećenog čitaoca prošetala od Homera (bio ili ne bio i kako god se zvao onaj koji je opisivao zlodela danajska) do Miloša (strukturno, iako se zna da Milivojev ne oponaša ničiju strukturu), Darviša (i Milivojev je  displaced , izmešteni pesnik, i srodni su po tome i po

Saša Milivojev Saša Milivojev EMIR SAVREMENE POEZIJE SRPSKE KOD BRITANSKOG SVETIONIKA SVETSKI BOL   Naučni prikaz pesme - poeme SVETSKI BOL . Uvod u poetiku Saše Milivojeva. Piše: NACIONALNA ŠTETOČINA   25 .  Januar  2019. Svako vreme ima Istok svoj E MIR I NEMIR Saša Milivojev je u jeku zime koja se deli na 2018. i 2019. godinu, po administrativnom globalnom brojanju, iznedrio pesmu koja se zove „Svetski bol“. Naslovom je prizvala sećanja ne na Bajrona, već na Šelija, i zbog tih sećanja priču o emiru savremene poezije srpske smeštam ukraj britanskog svetionika. L ična karta  „ Svetskog bola “ Svetu ponuđena vrela, kao pesma, očito buduća poema Saše Milivojeva „Svetski bol“ sadržajem je književnošću opterećenog čitaoca prošetala od Homera (bio ili ne bio i kako god se zvao onaj koji je opisivao zlodela danajska) do Miloša (strukturno, iako se zna da Milivojev ne oponaša ničiju strukturu), Darviša (i Milivojev je  displaced , izmešteni pesnik, i srodni su po tome i po činjenici da oboji

Olga Stojanović Kurirka OLGA STOJANOVIĆ KONTRO-VERZIJA  I PER-VERZIJA O DEČAKU IZ ŽUTE KUĆE   izvor:  KNJIŽEVNE NOVINE UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE Kontroverzni mladi pisac  Saša Milivojev , prokaženi kolumnista i čovek u akribičkom usponu, bez obzira na   ispovedne padove, između ostalih i autor knjige „Ljubavni RecePat“, koji – kako epska narodna  pesma nalaže – „Drži   lijevu u desnici ruci“ - autor Milivojev alias  DEČAK IZ ŽUTE KUĆE   -   svojim se romanom javlja u trenutku koji nadilazi i sam fenomen publicističke aktuelnosti. Ovim šokantnim naslovom i sledstvenim mu sadržajem, koji je podcrtano  Faction   a  ne  Fiction , autor se drskošću, koja se mora isplatiti, zahvaljuje decentno jednoj vremešnoj Gospođi,  Umesto predgovora ... Ni teško ni lako nije naslutiti niti ustvrditi da je Gospođa likom i delom nekad prva srpska neprijateljica, a sada moguće prva srpska prijateljica,   preplanula i muškobanjasta  Karla Del Ponte , kako bi se u žargonu reklo: „Kurata riba“! Elegancijom