SAŠA MILIVOJEV

Saša Milivojev Saša Milivojev NEKA ŽIVOT BUDE PESMA Život da bude pesma, a ne bojno polje. Ne strah i besane noći, već radost mirnoj zori. Hoćemo gradove bez dima, i nasmejana lica. Cvetaju vrtovi, i sijaju pustinje, okeani pevaju o nežnosti, ogromne su planine - ljubavi. Vetrovi da donose mir, ne odjeke bombi i plač gladne dece. Ulice da budu rajske bašte, ne krvavi rovovi. Svet da se uzdigne ka svetlosti iz tame koja ga je prekrila. Zaljubljeni bezbrižno da šetaju, pesnici o dobroti da pevaju, a ne o mržnji, patnji i zlu - na dnu. Nijedna bomba uspavanku da ne utiša, ni rat ne ukrade izlazak sunca. Neka niko nikad ne zaboravi - život nam je dat da se živi, ne da se gubi. Ustani, svete. Ne u besu, već u divljenju. Ne u osveti, već u zagrljaju. Život da bude pesma, a ti i ja - njeni stihovi. SAŠA MILIVOJEV 萨沙•米利沃耶夫 ,  Saşa Milivoyev ,  サーシャ・ミリヴォエフ ,  Sasha Milivoyev ,  साशा मिलीवोएव ,  Саша Миливойев ,  ساشا میلیووُیِف ,  Saša Milivojev ,  Σάσα Μ...

Saša Milivojev Saša Milivojev GENOCID U GAZI Bombe i vrisci vasionom odjekuju. Hiljade majki beže sa mrtvom decom u naručju. A svi se prave da ne vide i ne čuju, Svi, kao i ti. Gaza moja krvari. Gomilaju se leševi. Jedu ih mačke, zmije i pacovi. A svi ćute, pa i ti. Boj se bije, istina se krije, krv se lije, lije. Sve se ruši i nestaje. Nema više ni kapi suze da je zemlja upije. Samo pepeo i dim. Napale su ubice škole, mostove i bolnice, pobeći će čak i ptice, neće više biti ni cveta, ni trave, pobiće čak i mrave. Bez struje i vode, noći plaču hladne, zamrzle se bebe gladne kao sante ledene. Monstrumi sve redom kolju, sve pustoše i proteruju, smeju se, pevaju, i psuju, dok prokleti novac umnožavaju. I niko da ih zaustavi, niko, pa ni ti. Ostaše samo ruševine delovi tela ispod prašine, krvava stopala, prsti, kosa, i dečije šake, pune rake! A u rukama mrtve majke jedna beba plače, krv se u more pretače, ali život neće stati, da pati - znaj: Bog neće dati, ona će se Gaza zvati. SAŠA MILIV...