SAŠA MILIVOJEV

Saša Milivojev Saša Milivojev ZAO SVET BEZ DUŠE Svi su snovi pali Nestali u trenu Tužne oči sad su zaspale dok plaču Zvezde jauču Nikog više nema Pustinja i pesma Izdaje su sada ubod oštre kame Rak na srcu rane Zao svet bez duše kao mrak je pao Sve su sada tuge vapaj i pakao Kapi suza krvi toče punu reku A niko ni da stane Nikog ni da gane Nikako da svane Svi su isto tužni Glume sreću jadni Teški su nam dani Umiremo sami Zao svet bez duše u oči te gleda i laže, ako ti neko nekad kaže da te voli, nasmeši se i unapred preboli Saša Milivojev 2023. SAŠA MILIVOJEV 萨沙•米利沃耶夫 ,  Saşa Milivoyev ,  サーシャ・ミリヴォエフ ,  Sasha Milivoyev ,  साशा मिलीवोएव ,  Саша Миливойев ,  ساشا میلیوویف ,  Saša Milivojev ,  Σάσα Μιλιβόγιεφ ,  Sasa Milivojev ,  Sacha Milivoyév ,  Sascia Milivoev ,  Sasza Miliwojew ,  Sacha Milivoev ,  Sasha Milivojev ,  ሳሻ ሚሊቮዬቭ ,  Саша Миливоев ,  Саша Миливојев ,  ساشا ميليفويف www.sasamilivojev.com

Profesor emeritus dr Rade Božović PROFESOR EMERITUS  DR RADE BOŽOVIĆ  O STIHOVIMA  „SVETSKOG BOLA“  SAŠE MILIVOJEVA Produženi i opominjući jecaj Saše Milivojeva nas uvek iznova tera na to da brižno razmišljamo o svetu u kome živimo. Ali svet je za pravog literatu previše malen, mora se planetrano ophoditi prema njemu. Ovi Sašini stihovi ne izlaze iz Panove frule, oni jecaju iz Rumijevog naja, vrsti itočnjačke svirale. Oni kao da nam ponovo govore opasnu uznemiravujuću Rumijevu, islamskog filosofa i pesnika, stih rečenicu: „Ne sedaj pod drvo sa onim koji te ne razume, sedaj samo s onima koji te poznaju i razumeju“. Sedaj samo pod voćke u punom cvatu, od sad.  Saša moj, teško je u ovim suvim, pustošnim vremenima biti pesnik. To je kao penjati se uz axis mundi , uz nevidljivi nebeski stub koji nema kraja. Nebo je visoko, a zemlja tvrda. Lako je popeti se uz drvenu banderu - tu su uzengije. Ali vredi, i može se, popeti uz pomoć univerzalnih misli i žestokih reči. Znam Saša, da si žarko žel

PROF. DR MILA ALEČKOVIĆ PROF. DR MILA ALEČKOVIĆ  O POEZIJI SAŠE MILIVOJEVA Da nisam i sama pesničko dete verovatno ne bih uočila talenat mladog čoveka koji živi daleko od svog rodnog grada, ali ne i od drevnog psihološkog arhetipa. Da li je Saša Milivojev pesnik od rođenja ili je to postao u daljini, uz ono što daljina sa sobom nosi kada se izoštre sva čula i saberu sve patnje, svejedno je. Milivojev je prosto pesnik u melanholičnoj pozadini stvaraoca koga čuvaju i jačaju njegovi stihovi. Milivojev zna da poezija odvodi u bezvremerje, u beskraj, u besmrtnost i bezimenost u kome smo dvojnici i provodnici Hristovih reči i zato u svojoj „Poruci posle smrti“ kaže: I ja sam umro, davno, a niko me nije žalio. Neko je slavio, dok sam mlad u krvi do kolena, na krstu u mukama, krvario. Niko za mnom nije zaplakao, kad su mi ekserima kosti o tisu zakivali, dželati su pevali, a ja se slatko smešio. U tom kratkom životu, u tom paklenom kotlu, u zarđalim raljama prosio sam ljubav pesmama, uzaludno.

Kaba, Meka, Saudijska Arabija Saša Milivojev CRNI KAMEN (Meka, Saudijska Arabija) Pored Crnog kamena, grešan, na kolenima u suzama, molim, oproštaj tražim. I nebo je pocrvenelo, kamen je još više pocrneo, a bio je beo, blistavog sjaja, kad je davnog toplog maja pao iz dalekog raja, belji i od snega i od mleka pocrneo od ljudskih zala i greha.   Žrtvo zuluma, Dušo kȁmēna, razbijana i raznošena, kradena i otimana, voljena i omražena, svedok si vekovima patnje i stradanja, mržnje i nasilja, zločina i pokolja, genocida i jada, trideset hiljada ubijenih za pravdom vapi i rida, planeta će pući od stida.   Nikad ne zaboravi dušmani su izdaleka dolazili Kabu da sruše pokušavali Muslimane ubijali Pustinja i dalje krvari Prekrili je leševi Jedu ih divlje zveri i pacovi Počinju sudnji dani Sunce će stati Sa Mesecom se spojiti Brda će se u čestice razbiti kao rastopljen med razliti Alah će svakom pravedno suditi Monstrumi će u vatri goreti Kamen nevinom belinom blještati Kamen će zauvek pevati pes

Saša Milivojev Saša Milivojev SVETSKI BOL I u ovom veku R e k e   k r v i   t e k u B o m b e   o djeku j u D e c u   u b i j a j u G l a v e   o d r u b l j u j u M i l i o n i   g l a d u j u B o l e s t i   p r o ždiru A ti pevaš   Drhte vešala Doline leševa U slanim suzama Gnojnim ranama Plen smo vranama   Gnjila creva Gladnim vukovima   Srušena kuća Mali dečak jeca Nad telom mrtvog oca   Srušene škole Hramovi i mostovi Vrište krvavi svatovi   Mali beli sanduci Majčinski jauci Iznad Urana Čuju se bolni urlici U ludilu buncaju pesnici A ti ćutiš   Oči su ti izvadili Kad su ti ćerku silovali Žicom zadavili Braću su ti oteli U podrumu ih mukom mučili Metalnim cevima Prste im lomili Testerama lobanje otvarali Noge kolima rastrgali Udove mačetama odsecali Kožu s leđa odrali Šlepere leševa buldožerima zakopavali Kosti putevima zabetonirali Bunar bez dna telima napunili Priđi bliže Pogledaj dole Beskrajni mrak dubine Da čuješ muk vasione   Nevino oko iskrom svetluca Nemoćno na zemlju pada

Saša Milivojev - Саша Миливојев Saša Milivojev KORONA   Jedna krvoločna baba, bubašvaba iz Sataninog „Kriznog štaba”, Korona se zvala, dugo je harala. Decu je otimala i klala, krv im ispijala, da bi se podmladila, kožu im je drala, sebi na lice lepila, baba je odlepila. Kad su njena zlodela otkrili, avioni su poleteli, ne bi li nas sve pobili. po svetu su padali otrovi. Sve su nas zatvorili, brnjicama zabrnjičili, katance i lance, nanogice stavili, lažne testove naredili, prevarili i opljačkali, za zarazu okrivili, lekove zabranili, pravo na vazduh uskratili. Slobodu su nam oteli idioti zlotvori. A kad su „mere” „popustili”, prepuni su bili logori, masovno su kasapili, bubrege i džigerice otimali, žive žrtve spaljivali, „zarazu da ne bi širili”, a dokaze su skrivali. Imala je radno vreme: spavala je prepodne, zarazna je bila samo poslepodne. Pola sveta vakcinisala, otrove ubrizgavala, videćete šta se dešava, biće milijarde leševa! Ne zaboravimo, ne opraštajmo, hajde da ih pohapsimo i n

Saša Milivojev, Саша Миливојев Saša Milivojev EMIR SAVREMENE POEZIJE SRPSKE KOD BRITANSKOG SVETIONIKA SVETSKI BOL   Naučni prikaz pesme - poeme  SVETSKI BOL . Uvod u poetiku Saše Milivojeva. Piše:  NACIONALNA ŠTETOČINA   25 .  Januar  2019. Svako vreme ima Istok svoj E MIR I NEMIR Saša Milivojev je u jeku zime koja se deli na 2018. i 2019. godinu, po administrativnom globalnom brojanju, iznedrio pesmu koja se zove „Svetski bol“. Naslovom je prizvala sećanja ne na Bajrona, već na Šelija, i zbog tih sećanja priču o emiru savremene poezije srpske smeštam ukraj britanskog svetionika. L ična karta  „ Svetskog bola “ Svetu ponuđena vrela, kao pesma, očito buduća poema Saše Milivojeva „Svetski bol“ sadržajem je književnošću opterećenog čitaoca prošetala od Homera (bio ili ne bio i kako god se zvao onaj koji je opisivao zlodela danajska) do Miloša (strukturno, iako se zna da Milivojev ne oponaša ničiju strukturu), Darviša (i Milivojev je  displaced , izmešteni pesnik, i srodni su po tome i po