NOVINARKA RADA SARATLIĆ OBRISANA SA VIKIPEDIJE
Vikipedija nemilosrdno briše tekstove značajnih autora. Biografija Rade Saratlić bila je na srpskoj Vikipediji od 2005. godine do danas, ali više nije, samo zato što je taj tekst napisao Saša Milivojev. Povodom brisanja biografije Rade Saratlić, Milivojev je izjavio na društvenim mrežama sledeće: „Vikipedija je fašistička mreža idiota i krvoločnih satanista. Google i svi pretraživači trabalo bi da prestanu sa indeksiranjem sadržaja sa Wikimedia sajtova, zbog reputacije.”
Rada Saratlić |
Rada Saratlić (Bodegraj, kod Okučana, Zapadna Slavonija, 1948) je novinar, pesnik, pripovedač i književni kritičar.
Biografija
Bila je novinar kulturne rubrike Politike od 1973. godine sve do penzije. Član je Udruženja književnika Srbije od 2001. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, Grupa za jugoslovensku i opštu književnost, 1973.
Osmogodišnju školu završila je u Okučanima, gimnaziju u Novoj Gradiški. U njenim sećanjima ostala je učiteljica Zora Samac i bezbrojne priredbe po selima Zapadne Slavonije na kojima je Rada Saratlić pevala pesme i igrala balet u kostimu koji joj je sašila mati. Danas je Zora Samac izgubljena među izbeglicama u Istočnoj Slavoniji. Druga sećanja dopiru do njenog profesora srpskohrvatskog jezika i književnosti, Predraga Mrkšića. Seća se mučne 1967. godine kada je profesor Predrag Mrkšić izbačen iz gimnazije kao „pristalica” Aleksandra Rankovića i bio primoran da se spasava bekstvom u Srbiju.
Tokom studija objavljuje svoje prve eseje u časopisima Književna kritika, a u narednim godinama sarađuje u Književnoj reči i u Književnim novinama. Sa Dragišom Vitoševićem i kolegama okupljenim oko ideje narodne kulture bila je osnivač i učesnik prvih raskovničkih tribina. Od završenih studija prati pisce i pojave u književnom životu.
Objavljene knjige
Ironija u Lelejskoj gori (studija, ’’Književna kritika’’ Beograd, 1973);
Intelektuaalac u smutnom vremenu (publicistička knjiga, ’’Prosveta’’, Beograd, 1996);
Venac od sete (pesme, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1998);
Crna knjiga (priče- ispobesti izbeglica, RIVEL Ko, Beograd, 2002);
Kosovska priča (putopis, ’’Narodna knjiga’’, 2004);
Plejada veličanstvenih (bestseler, ’’Vek Politike’’ Politika i ’’Narodna knjiga, 2004);
Ka savršenoj slobodi (’’Narodna knjiga’’, 2006).
萨沙•米利沃耶夫, Saşa Milivoyev, サーシャ・ミリヴォエフ, Sasha Milivoyev, साशा मिलीवोएव, Саша Миливойев, ساشا میلیوویف, Saša Milivojev, Σάσα Μιλιβόγιεφ, Sasa Milivojev, Sacha Milivoyév, Sascia Milivoev, Sasza Miliwojew, Sacha Milivoev, Sasha Milivojev, ሳሻ ሚሊቮዬቭ, Саша Миливоев, Саша Миливојев, ساشا ميليفويف
Comments
Post a Comment